ZAŠTO BI VITAMIN D MOGAO BITI NAJVEĆE OTKRIĆE OVE ZIME

Pre par meseci, lekar mi je saopštio da je moj nedavni nalaz krvi pokazao nivo vitamina D koji je za nijansu niži od optimalnog. Nije bio uznemiren, već zabrinut, ističući da bi nedostatak istog u kombinaciji sa mojim visokim rastom (i godinama starosti) mogao povećati rizik od osteoporoze, koja uzrokuje krhkost kostiju, prelome, pa čak i kičmene deformacije poznatije kao ,,kamilina grba“. Odmah mi je prepisao dnevnu dozu vitamina D (koja je bila čak 6 puta veća od uobičajene) kako bih izbegla moguće posledice i od tada uživam u zdravom životu.

Vitamin D tehnički nije vitamin, više je kao hormon, i naša tela ga ne proizvode sama; može se preraditi samo konzumiranjem određene hrane i sintetizovati kroz našu kožu direktnim izlaganjem sunčevoj svetlosti - posebno UVB zracima.

Koja hrana sadrži vitamin D?

Masne ribe kao što su losos, tunjevina i skuša su među najboljim izvorima vitamina D. Goveđa džigerica, sir i žumance obezbeđuju male količine. Šitaki pečurke sadrže 40 IU u jednoj šolji, sok od pomorandže sadrži 137 IU po čaši. Mleko sadrži 400 IU vitamina D u 1 litru, ali hrana od mleka, poput sira i sladoleda, nema utvrđeno ovu količinu vitamina D. mišići skupe. Pogledaj se: potraži bilo kakvo poravnanje, povlačenje ili udubljenje.

Njegova sposobnost da pomogne u apsorpciji kalcijuma koji je dobar po zdravlje kostiju samo je jedna od mnogih bioloških blagodati. Doktori širom sveta izjavljuju da je vitamin D neophodan kako bi telo i organi besprekorno funkcionisali. Nizak nivo vitamina D takođe je povezan sa depresijom, anksioznošću, kardiovaskularnom funkcijom i neurodegenerativnim poremećajima. Ali, u poslednje vreme, ‘sunčev vitamin’ je pronašao put do naslovnih strana zbog svoje uloge u eventualnom sprečavanju i lečenju virusa COVID-19. Uskoro ćemo saznati da li je to samo još jedan mit ili živa istina.

Redovan unos vitamina D je presudan za zdrav imunološki sistem. Ali, osim toga, pojedinim doktorima se čini da je vitamin D dobar u savladavanju upale koja se čudne tečnosti? Nisi? Odlično!

Da li ti je hladno? Upali grejanje i ušuškaj se u krevet mirne savesti, jer sada znaš da je sve u redu.

Početkom pandemije, inspirisan starijim objavljenim istraživanjima koje pokazuju smanjenje virusnih respiratornih infekcija dodatkom vitamina D u ishrani, jedan profesor medicine sa Univerziteta u Čikagu sproveo je retrospektivnu studiju prateći pacijente koji su već bili u bolničkom sistemu. Rezultati su bili zapanjujući: oni čiji su zapisi ukazivali na nedostatak vitamina D u prethodnoj godini imali su 77% veće šanse da budu pozitivni na COVID-19. Broj dokaza koji ukazuju na značaj vitamina D u borbi protiv COVID-19 raste iz dana u dan. Podaci su toliko uverljivi da je Škotska ugroženom stanovništvu svoje zemlje obezbedila četvoromesečnu zalihu vitamina D kao podsticaj na borbu protiv virusa, a britanski premijer navodno teži sličnom potezu.

Čak i pre COVID-a, kada su se pacijenti žalili na umor, bolove u mišićima ili grčeve, vitamin D je često bio glavni ‘krivac’ za poboljšano zdravlje.

Procenjuje se da 41,6% odraslih u SAD ima nedostatak vitamina D, što je broj koji se povećava na 82% za ljude sa smeđom ili crnom bojom kože, jer osobe sa tamnijim tenom imaju viši nivo melanina, što usporava apsorpciju sunčeve svetlosti, a to znači da je potrebno mnogo duže izlaganje suncu da bi se proizvele zdrave količine vitamina D.

Dobro staro sunce je jedan od načina da nivo vitamina D bude viši, čak i kada dani postaju sve kraći. Deset do petnaest minuta je obično sve što nam treba, čak i samo na temenu. Pored ovoga, uvek treba nanositi SPF zašitu, a solarijume zaobilaziti u širokom luku. Ako ste svesni koliko je zdravlje bitno i želite da imate dobar nivo vitamina D u organizmu, sigurno nećete rizikovati da dobijete rak kože.

Česta provera krvne slike i uzimanje suplemenata vitamina D kada je to potrebno najbolji je put ka zdravlju, a optimalan nivo vitamina se razlikuje od osobe do osobe.

Prosečne dnevne preporučene količine za različite starosne dobi su izražene u međunarodnim jedinicama (IU): gornja granica vitamina D iznosi od 1.000 do 1.500 IU / dan za odojčad, od 2.500 do 3.000 IU / dan za decu od 1-8 godina i 4.000 IU / dan za decu od 9 godina i više, odrasle, trudnice i tinejdžere. Više nije uvek bolje, jer previše hranljivih sastojaka kod nekih ljudi može negativno uticati na nivo kalcijuma u ​​krvi. Dakle, 4.000 IU može biti korisno za sve nas, a to se posebno odnosi na ljude tamnijeg tena koji već imaju nizak nivo vitamina D.

Najgori scenario, kažu doktori, će biti ako ikada otkriju da vitamin D zapravo ne pomaže protiv COVID-a. Ali, pošto je svakako dobar za naše kosti i opšte zdravlje, barem ćemo imati čime da se utešimo.

Ostavi komentar

Svi komentari će biti pregledani pre objavljivanja